Svi volimo da spavamo i spavamo dobro, udobno i mnogo sati, ali našem telu nije dobro što spavamo 10 ili 12 sati, niti je dobar osećaj da ustanemo na vreme neposredno pre početka rada ili učenja, za to je važno rano ustajati, jer, iako može izgledati pomalo neprijatno, ono ima važne prednosti.
Rano ustajanje oduvijek se smatralo gestom obrazovanja i bilo je bolje društveno prihvaćeno od ostajanja do kasno i kasnog buđenja. Toliko da rano ustajanje identifikovan je sa uspehom, ali tokom godina čin ranog ustajanja oscilirao je između različitih vremena i pomalo je izgubio poštovanje, postao je neugodan i činio nas nesretnim.
Zapravo, danas, ovisno o društvenoj skali, rano ustajanje može značiti uspjeh ili neuspjeh jer još uvijek moramo provesti 2 sata u javnom prijevozu da bismo došli na posao. Uprkos negativnim konotacijama koje okružuju rano ustajanje, još uvijek postoji hiljadu dobrih stvari, i na sreću, one su sve prisutne. Naravno, nije potrebno ni ustajati u 5 ujutro, imajte na umu da moramo spavati između 6 i 8 sati, a tako ranim ustajanjem jedva ispunjavamo minimum.
Šta se smatra ranim
Prema RAE, značenje ranog ustajanja je: ustajanje veoma rano, posebno u zoru.
Da bismo znali šta se smatra ranim ustajanjem, prvo moramo definisati neka pitanja. Jutro odgovara prvom dijelu dana. Zauzvrat, jutro počinje u zoru, a to vrijeme varira u zavisnosti od doba godine. Stoga je rano ustajanje prije jutra i započnite dan od zore što je interval sati između 12 ponoći i izlaska sunca.
Ima onih koji su se navikli na buđenje sat vremena prije vremena potrebnog da stignu na vrijeme, a u tom dodatnom satu koriste priliku da urade kućne poslove, organizuju dan, odgovaraju na mejlove, ležerno doručkuju, pregledaju dnevni red itd.
Zatim postoje i oni koji to shvataju veoma ozbiljno i odlučuju da započnu dan u zoru, oko 5 ujutru. To je nešto što je ušlo u modu, a moramo napomenuti da svako ima svoje ritmove moždane aktivnosti i odmora. Drugim riječima, činjenica da mnogi ljudi rano ustaju ne znači da nam je to dobro, jer smo možda produktivniji nakon 7 ujutro, ili više volimo da radimo stvari do 1 ujutro, a onda spavamo ravno do alarm obično ide u 8.
Samo mi znamo sebe i znamo šta nam odgovara i koje su nam granice. Zato moramo izbjegavati prilagođavanje ovakvoj modi, druga stvar je prilagođavanje času ili rasporedu rada, ako je to ono što želimo raditi, moramo proći kroz taj obruč...
Šta možemo učiniti kada rano ustajemo?
Rano ustajanje je veoma korisno, kao što ćemo videti u sledećem odeljku, a takođe nam omogućava da više uživamo u danu, ali ponovo upozoravamo da ne treba da žrtvujemo svoje sate sna, jer je dobar odmor neophodan za zdravlje, i fizički i psihički, čak i patimo od depresije ako ne spavamo dobro.
Neke od stvari koje možemo učiniti ako ustanemo rano su:
- Joga.
- Proteže se.
- Meditacija.
- Intenzivan sport.
- Opuštajuća kupka ili hladan tuš.
- Čišćenje i red u kući.
- Brainstorm.
- Organizujte dan
- Pregledajte rad koji će biti objavljen tog dana.
- Ići u šetnju.
- Učite, preduhitrite posao ili slične zadatke.
- Odgovorite na emailove.
- Imajte dobar doručak.
- Kuhajte sva jela za taj dan i poslije.
- Pregledajte ciljeve koji su ispunjeni i one koji nedostaju.
Pitanje je dati prioritet našoj dobrobiti i maksimalno iskoristite sate. Važno je znati naše vršne sate, a to su oni u kojima imamo više energije i sate u kojima posustajemo i tijelo nam govori da se odmorimo sada.
Takođe moramo biti jasni da je rano ustajanje pogodno za radni ili studentski raspored koji se u prosjeku završava oko 3 sata popodne. Ako se naš radni raspored završava u 7 uveče ili u 9, nije dobra ideja biti budan mnogo sati, jer ćemo do kraja dana stići bez energije, moguće loše raspoloženi i pod stresom i jako tužni.
Glavne prednosti ranog ustajanja
Ako volimo rano ustati, ili ako želimo to isprobati, moramo znati da je puna pogodnosti koje ćemo opisati u nastavku.
Poboljšajte kvalitet spavanja
Vjerujemo da se spavanjem više sati bolje odmaramo, a to nije sasvim tačno. Mnogo puta spavamo 7 ili 8 sati i probudimo se kao da se nismo odmorili ni minut, a drugi put umjesto toga spavamo 5 sati i puni smo energije i super odmorni.
Još jedan veoma važan aspekt odmora je budilnik. Odgoda uopće ne pomaže, budući da je REM faza faza u kojoj se postiže odmor, pa ako prekinemo svakih nekoliko minuta zbog alarma, odmor će biti nulti, a posljedice će biti loše raspoloženje, umor, iscrpljenost i glavobolja, između ostalog. Najbolje je probuditi se s trzajem na prvi alarm.
Moramo započeti rutinu malo po malo i početi ići u krevet rano. Ne kažemo u 10 uveče, ali uvek pre 00:00, na osnovu ovoga, svako će znati u koje vreme treba da ide na spavanje. U početku će nam biti teško da zaspimo, čak ćemo se i buditi tokom cele noći, a možda ćemo biti i jako pospani kada ustanemo, ali to je zbog nedostatka navike.
Kako se naviknemo, alarm nam više neće biti potreban, a kada se približi vrijeme za spavanje, bit ćemo iscrpljeni budnim cijelim danom i mirnim sjedenjem.
Izbjegavajte depresiju
Nešto veoma važno u vezi sa ranim ustajanjem je da nas može spriječiti da patimo od epizoda depresije. Velika većina pacijenata s depresijom pati od nesanice, tako da bi prirodno reguliranje cirkadijanskih ciklusa moglo pomoći u prevladavanju depresije.
Depresija pogađa stotine hiljada ljudi širom svijeta i predstavlja osjećaj pesimizma, hronične tuge i gubitka interesa za sve što nas preplavljuje. Ova bolest se bori psihoterapijom i lijekovima.
Odlazak na spavanje u 11 uveče, umjesto u 12 ili čak 1, može smanjiti rizik od depresije do 40% kod ljudi koji kažu da imaju noćnu smjenu, prema studiji objavljenoj u JamaNetwork-u.
Poboljšati produktivnost
Odlaskom u krevet u pristojan sat i ranim ustajanjem postajemo produktivniji, više uživamo u slobodnom vremenu i postajemo organizovaniji ljudi. Kako imamo više vremena za organizaciju posla, ostatak dana ćemo to raditi mirnije, bez žurbe i brige da nećemo stići.
U tom dodatnom vremenu možemo obaviti brze zadatke kao što su odgovaranje na mejlove, provjeravanje publikacija, završetak prethodnog dana, organizacija dana ili sedmice, priprema sastanka itd. Ili, ako smo se dobro odmorili, bićemo puni energije, za šta savjetujemo radeći teške zadatke u tim prvim jutarnjim trenucima, tako da ostatak dana bude tečniji i ne toliko težak jer će se malo po malo energija iscrpljivati.
Ovaj odjeljak uključuje snagu volje, činjenica da rano ustajanje je čin volje, kao i obavljanje zadataka koje najmanje volimo prvo ujutro, jer ćemo biti fokusiraniji i bistrije glave da ih obavimo brzo i bez prigovaranja.